O “mekim slikama” Bosiljke Zirojević-Lečić
GALERIJA KNIFER OSIJEK
21.10.2021.
Otvaranje 19h
Novosadska slikarka Bosiljka Zirojević-Lečić je, još od svojih ranih radova nastalih u preludijskom periodu, sliku shvatila i tretirala kao polje mogućih preispitivanja njenih ontoloških postulata ali i kao mogućnost ekskluzivnog delovanja u “proširenom polju slikarstva”. Tokom prekretnice vekova mlada umetnica je uspela da formira dela jednostavnih, preciznih i minimalističkih lapidarnih plastičkih karakteristika. Primenjujući načelo less is more i odričući se narativnosti, Bosiljka Zirojević-Lečić pikturalnim (ali i nelikovnim) elementima organizuje plastičku celinu čija se poruka iščitava na nivou reprezentativnih formalnih principa. Čvrsta geometrijska linearnost, konstrukcija, materijalizovana struktura, kombinacija različitih materijala doimaju se kao jasno definisan kontrapunkt haotičnim društvenim odnosima, destrukciji i haosu današnjeg sveta. Dakle Bosiljka Zirojević-Lečić uspostavlja vlastiti plastički sistem kao svojevrsni model za preuređenje društva u krizi, za uspostavljanje sklada, reda i harmonije. To plastičko rešenje je zasnovano na geometrijskom racionalizmu, preciznosti i jasnoći, zapravo na evokaciji principa koji su u umetnosti u opticaju još od prve polovine XX veka zahvaljujući ruskim konstruktivistima, Maljeviču, Mondrijanu i De Stijlu, Bauhausu te brojnim potonjim zagovornicima racionalističkog slikarstva kojim se težilo modernizaciji u umetnosti, baš kao i modernizaciji društva.
U toj bogatoj istoriji geometrijskog slikarstva nije lako konstituisati vlasititu autorsku specifičnost na koju pledira istinski umetnik. Bosiljka Zirojević-Lečić je preozbiljna umetnica da bi se zadovoljila samo “fasadnim” efektima. Kontinuiranim delovanjem ona dolazi do vlastitih rešenja, do sasvim nekonvencionalnih i neobičnih slika, do jedinstvene mogućnosti da iskaže sopstvenu osećajnost i personalnost. U ciklusu “Meke forme, oštre forme” tako nazvanom zbog prevladavujćih mekih tekstilnih materijala i preciznog geometrijskog crteža, ona ne pravi nikakve jezičke ustupke. Minimalistički crtež je nacrtan “lenjirski” preciznim linijama ili je linearnost ostvarena prošivanjem i ušivanjem oštrih pravolinijskih ivica tkanine; bojena svedenost je monohromijska i u tonovima je odabranih tekstilno-tkanih materijala. Rezultat je konkretan, opipljiv a i sama linija dostiže svoju reifikaciju; geometrijska polja su od nekonvencionalnog materijala (vuna, tekstilno platno) i to kao da briše utisak iluzivnosti čineći sliku realnim fenomenom. Tom i takvom racionalno i precizno “napravljenom” slikom, umetnica nas odvodi do suštinske namere svoje umetničke misli koju suptilno suprotstavlja svekolikoj krizi sveta: ona svoju personalizovanu ideju meke i uosećajene konstrukcije suprotstavlja destrukciji, mirnoću i racionalizam geometrije suprostavlja haosu sveta…
Bosiljka Zirojević-Lečić je jedna od onih umetnica koja svojim posvećeničkim i kontinuiranim delovanjem uspeva da ostvari neuobičajena rešenja. Ciklus “Meke forme, oštre forme” je indikativan jer na jedan nenametljiv, reklo bih se čak diskretan način, ova slikarka neuobičavanjem svog stvaralačkog postupka dospela do – “konvencionalne” slike. Međutim, tim neuobičavanjem ona je iznašla jasno personalizovan način izražavanja. Bez obzira koliko su elementi plastičke celine slike neočekivane i neuobičajene, umetnica je ostala konstantno oslonjena na primarnost dejstva likovnih elemenata – na jasnu i preciznu liniju, na boju koja je najčešće svedena na minimalističku plošnost, na zanimljivu materijalizaciju i kombinaciju materijala (boja, terakotni prah, terakota, aluminijumske trake, gips, tkanina i sl.) kojima u slici ili slici-objektu suvereno redefiniše načela i značenja osnovnog obrasca. Ipak, možda najdragoceniji specifikum slike/slikarstva Bosiljke Zirojević-Lečić predstavlja njeno istinsko poštovanje estetskih i etičkih načela slike i njenog dejstvenog smisla. Ona u aktuelnom trenutku, u vremenu globalne medijalizacije, digitalne tehnologije, mašinske i duhovne automatizacije, u predvorju humanoidne i inteligentene robotike, dakle u vremenu u kojem je sve usmereno ka daljoj dehumanizaciji – teži da sintezom estetsko-etičkih poruka sačuva ljudskost stvaraoca i spektatora, da dosegne autentične humane osobenosti i vrednosti svog dela. Takva umetnost nastoji da sačuva naš ljudski integritet; ona je “sigurna kuća” večno napaćenoj čovekovoj duši. Zbog toga slike Bosiljke Zirojević-Lečić jesu istinski doprinos aktuelnoj umetnosti, našoj kulturi i vremenu u kome živimo.
Novi Sad, kraj avgusta 2021. godine
