Ciklus Geometrizacije čine slike-reljefi i slike-crteži izvedeni kombinovanom tehnikom, grafitom i terakotom na platnu promenljivih dimenzija. Bosiljka Zirojević (1971) eksploatiše postupke geometrijske apstrakcije kako bi izrazila duhovno kroz materijalno, dok redukcijom prvobitne forme prevodi u liniju, površinu i teksturu prirodnih materijala. Sama pozicija radova u formi poliptiha čini nov sistem međusobnih odnosa horizontalne i vertikalne znakovne strukture, a površine različitih tekstura spajaju se u jedinstvenu kompozicionu celinu. U procesu nastajanja sam materijal (terakota-reljef, terakota na platnu, grafit) nije samo podloga već postaje primarno područje objekta. Gradivni elementi su svesno redukovani a prirodni materijali suprotstavljeni ahromatskim površinama i tragovima grafita.

(…)

Geometrizacija je termin kojim autorka naslovljava ciklus svojih slika, implicitno se odražavajući na celokupno stvaralaštvo Bosiljke Zirojević. Svojim determinatama recipijentima služi kao vodilja kroz intelektualni kontekst sublimirane artificijelnosti. Geometrija je pronađena pozicija objekata u osmišljenom prostoru umetnice, čije slike su nastale smirenom i staloženom, promišljenom akcijom. Dominantne su forme ploča, izgradjenih ili markiranih na izabranom prostoru slike, koje se medjusobno uklapaju jedna u drugu po sistemu ključa. Forme koje autorka stvara – gradi su savršeni mehanizmi, pretpostavljenih energetskih vrednosti, u funkcionalnom sadejstvu. Na granicama dve ploče, bolje rečeno na njihovom spoju, vidljiva je linija koju možemo konotirati kao grafički prikaz matematičke formule iniciranog dešavanja. Prostori koji se uzdižu pred nama su monohromni te stvaraju jedinstven fon – Bosiljka uglavnom koristi dve boje – u korelaciji / saglasju, komplementarno, bez konflikta i vriska kontrasta.

Ljubomir Vučinić, vizuelni umetnik (iz predgovora kataloga)